U skladu sa prirodom

Kritska civilizacija je usko povezana sa periodom od prastarih vremena i poštovanja Krićana prema svetu koji ih okružuje i ne ogleda se samo u načinu njihovog života nego i u umetnosti i u religiji. Moderan Krićanin i dalje oseća tu prvobitnu vezu i bez mnogo napora postiže harmoničnu koegzistenciju sa okruženjem.

Prirodno okruženje regije Hanje, kao i celog Krita je sačuvano u veoma dobrom stanju. Plaže su čiste, netaknute i velike oblasti netaknute prirode u unutrašnjosti ostrva ostaju neiskvarene. Raznovrsna geomorfologija i blaga klima podržavaju razvoj više 2100 prirodnih vrsta biljaka, od kojih su 300 endemične biljke, dok endemične vrste životinja popunjavaju mozaik kritske prirode.

U regiji Hanje susrećemo osam vrsta biocenoza: obalska, nizijska, brdovita, planinska, podalpska, alpska, močvarna, klanasto-klisurasta, svaka sa svojom jedinstvenom florom i faunom.

Mnogi od ovih biotopa su zakonom zaštićeni (obale Platanjas-Gerani-Pirgos Psiloneru-Maleme, jezero Kurnas, Gavdos, Gavdopoula, Elafonisi, rtovi Gramvouse i Agia Irini-Natura 2000...) ili su okarakterisani kao nacionalni parkovi (klanac Samaria).

Omiljeni motiv  minojske kulture, morski ljiljan (Pancratium maritumum) i morska ljubičica (Matthiola ticuspidata) rastu u obalnom delu gde morske kornjače (Careta careta) polažu jaja. Cistus (Cistus vilosus creticus), kritska ebonovina ili  “plumi” (Ebenus cretica) maslinovo drvo, limunovo drvo i desetine vrsta divljeg cveća ulepšavaju stanište u kome kritski divlji pacov (Apodemus sylvaticus creticus), zajedno sa jazavcem (Meles meles-arcalus), kunom (Martes foinabunites), lasicom (Mustela nivalis-galinthias), zecom i ježom žive.

U brdsko-planinskim zonama uspevaju: ciklama (Cyclamen creticum), mediteranski hrast(Quercus coccifera) i aspilatos (Calicotome villosa), dok se na većim visinama i u planinskoj regiji mogu naći kritski javori (Acer sempervirens) i kritske lale (Tulipa cretica) koja rastu po kestenovim šumama (Castanea sativa) u predelu  Kisamosa kao i čempres Belih planina (Cypresus sempervirens).

Na toj nadmorskoj visini, takođe živi kritska koza ili “kri-kri” (Carpa aegargus-cretica), jedinstvena vrsta “agatopodikas’’ (Acomys minus), i divlja mačka ili “fourogatos” (Felix silvestris-agrius), kao i ptice grabljivice, poput zlatnog orla (Aquila crhysaetus), retkog brdskog lešinara (Gypaetus barbatus) i lešinara (Gyps fulvus).

U klancima se mogu naći, pored gore pomenutih, skoro cela porodica aromatičnog bilja i kritskih lekovitih trava, od kojih je najslavnija eronda ili kritski diktamon(Origanum dictamnus).

Svakog proleća, regija Hanja je ukrašena bogatim bojama od behara  drveća, žbunja i cveća, dok opojni mirisi biljaka ispunjavaju vazduh. Priroda vrvi od životinjskog carstva, podmlađenog zimskim predahom, kome kao da ni najmanje ne smeta prisustvo čoveka.