Zevs Ksenios nikad umro nije

Priča se kako  je Bog Zevs, veliki gospodar drevnog Pantenona, rođen u Dikteon Cave ,  odgojen na planini Idi,  umro i sahranjen u mestu njegovog rođenja na Kritu.

Pesnik helenskih vremena, Kalimahos od Aleksandrie, posvetio je himnu iskreno Zevsu, u kojoj je snažno poricao priču neprihvatljivu njegovom mišljenju “ Oh oče... Krićani su oduvek bili lažovi. Ali zašto su išli do groba, O kralju, da bi tebe sahranili, Ali ti nisi umro, ti si besmrtan.”

I zaista, Krićani su lagali. Najbitnije je ipak da su imali svoje razloge što žele da njihov veliki bog umre, razloge koje niko drugi nije mogao da razume: Bog koji je oteletvorenje prirode je Bog koji umire svake godine i ponovo se rađa i jača sa beharom  svakog proleća.

Istovetno, Zevs, rođen i odgojen na Kritu, umire i vaskrsne, živi i vlada, što objašnjava da on koji je u harmoniji sa prirodom i živi njenim korakom ne može a da ne poštuje, voli i prihvata njeno potomstvo.

Na taj način Zevs sa Krita postaje Ksenios(stranac), zaštitnik posetilaca, koji velikodušno nudi svoje gostoprimstvo svakom strancu koji želi da poštuje njegovu svetu zemlju.

Pored gostoprimstva, dva druga principa takođe dominiraju u duši svakog Krićanina a to su vrlina i čast, dok u hijerarhiji etičkih vrednosti na najvišem mestu je prijateljstvo, a zatim porodica.

Kritska duša često doseže vhrunac preterivanja u svojoj hrabrosti i strasti za slobodom, u svoj svojoj snazi, jačini i ljubavi prema svojoj zemlji i prirodi, čak i u svojoj gostoljubivosti prema strancima.

Srdačno Vas pozivamo u Hanju i nudimo Vam ovaj dar koji je u današnje vreme jako redak.

Sdružite se sa meštanima, jedite za istim stolom, slušajte njihove priče i tajne koje žele da podele sa Vama. Upoznajte se sa njihovim preuveličavanjem i njihovom etikom. Prihvatite kritsku gostoljubivost bilo da je u obliku čašice rakije, na brzinu ili čaše vina sa zalogajem jaretine ili čak raskošnog obroka u siromašnom i skromnom domu.

Meštani Hanje će Vas ispuniti svojom ljubavlju, podeliti sa Vama sve što imaju i učiniće da se osećate kao kod svoje kuće.

To nije vid uobraženog hvalisanja ili stvar časti ili navike, jednostavno, to je način njihovog života i zadovoljavanje njihove duševne potrebe.

Ništa ne pripada Krićanima - ceo Krit je njihov dom i nijedan njegov deo nema granice.   

Sa uživanjem i ponosom shvataju da su i oni časni gosti u domu njihovog darežljivog oca, Ksenius Zevsa sa Krita.